Vetroparkovi kao spoj ekološkog imperativa i tehnoloških dostignuća
Energija vetra predstavlja sve značajniji segment globalnog energetskog tržišta, trenutno pokrivajući oko 3% svetske potrošnje električne energije. Osim što predstavlja ekološki odgovornu tehnologiju, iskorišćavanje vetra nudi i značajne ekonomske prednosti.
U svetlu nezapamćenih klimatskih izazova i eskalirajućih briga o energetskoj bezbednosti, sektor energije vetra predstavlja ključnog igrača u globalnoj energetskoj tranziciji. Proteklih godina svedočili smo izuzetnom rastu u pomenutom sektoru, pri čemu je Evropa izronila kao značajan pokretač uz ostale vodeće regione u ovoj sferi.
Klimatska neizvesnost kao podsticaj
Usled naglih temperaturnih skokova i rastućih klimatskih neizvesnosti, Evropa, zajedno sa SAD i Azijom, doživela je rekordne vrućine, pojačavajući hitnost potrebe za održivim energetskim rešenjima. Prepoznajući ulogu vetra u postizanju klimatskih ciljeva, vlade širom sveta podstakle su investicije kako bi ojačale energetsku bezbednost i pokrenule napore za dekarbonizaciju. Kina, u oblasti energije generisane vetrom, daleko je ispred konkurencije sa dodatnim kapacitetom od 23,8 gigavata u prvoj polovini 2023. godine. Indija, Brazil i Sjedinjene Američke Države takođe beleže značajno povećanje, svaka sa preko 2 gigavata dodatih kapaciteta. U Evropi, Nemačka i Francuska su lideri rasta, pri čemu je svaka zemlja dodala više od 1 gigavata kapaciteta.
Jedan od bitnijih razloga za globalnu ekspanziju upotrebe energije vetra jeste konkurentna cena. Struja proizvedena pomoću vetra često predstavlja najjeftiniju opciju. Prema izveštajima, troškovi proizvodnje kilovata električne energije u novim kopnenim vetroelektranama kreću se od 5 do 9 centi, što ovu cenu čini atraktivnom, a vetar sve omiljenijim izvorom energije. I dok na prvi pogled cene kilovata u novim termoelektranama na fosilna goriva mogu delovati konkurentno (oko 7 centi), stvarni troškovi proizvodnje su znatno veći. Dobro je poznato da emisije iz termoelektrana imaju značajan negativni uticaj na zdravlje ljudi, što rezultira visokim troškovima za zdravstveni sistem. Studije Evropske unije i nemačkog Ministarstva za životnu sredinu procenjuju da su stvarni troškovi proizvodnje struje iz uglja duplo veći od nominalne cene. Slično važi i za druge fosilne izvore energije, čija ukupna cena daleko premašuje troškove energije proizvedene vetrom.
Širok spektar primene i tržišni potencijal energije vetra
Tehnološki razvoj u oblasti energije vetra omogućio je projektovanje različitih tipova vetrenjača prilagođenih specifičnim lokacijama i potrebama. Razlikuju se vetroparkovi sa vetrenjačama na kopnu (“onshore”) i vetroparkovi van kopna, na moru (“offshore”). Takođe, u regionima sa slabijim vetrovima, moderne vetrenjače poseduju veća krilca za optimalnu upotrebu energije, dok tamo gde je brzina vetra veća, koriste se viši tornjevi radi iskoristivosti punog potencijala dostupnog vetrenog resursa.
Plutajuće vetrenjače - Offshore vetroparkovi
Parkovi velikih vetrenjača na otvorenom moru (offshore) predstavljaju značajan izvor čiste energije. Iako nude visok potencijal, njihova izgradnja i održavanje su izazovni i skupi. Cena električne energije iz ovih parkova, uzimajući u obzir sve troškove životnog ciklusa, približno je duplo viša u odnosu na kopnene vetrenjače. Međutim, tehnološka sinergija između ofšor vetrenjača i sistema za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida iz atmosfere (CCS), može postati značajan alat u borbi protiv klimatskih promena.
Ispitivanja pokazuju da bi integracija CCS tehnologije sa ofšor vetroparkovima mogla imati dvostruki pozitivan učinak:
- Smanjenje emisije CO2: Hvatajući CO2 emitovan tokom proizvodnje energije u ofšor parkovima i skladišteći ga podzemno, ova tehnologija bi doprinela značajnom neto smanjenju ugljen-dioksida u atmosferi.
- Optimizacija troškova: Iskorišćavanje viškova energije iz ofšor parkova za pokretanje pogona za hvatanje CO2 moglo bi značajno smanjiti troškove rada CCS sistema.
Ova sinergija predstavlja obećavajući koncept za unapređenje održivosti i ekonomske efikasnosti ofšorne energije vetra, čime bi se doprinelo bržem prelasku na čistu energiju i smanjenju globalnog ugljeničnog otiska.
Male vetrenjače - Lokalna rešenja i tržišna perspektiva
Trend razvoja malih vetrenjača za privatne kuće, manje zajednice i industrijska postrojenja, predstavlja značajan segment tržišta. Do sada je instalirano oko pola miliona takvih sistema, uglavnom u Kini i Sjedinjenim Američkim Državama. Iako je i kod njih cena proizvodnje struje relativno visoka, za mnoge potrošače u nerazvijenim ili izolovanim područjima predstavlja jedini način za dobijanje električne energije. U razvijenim zemljama, ova opcija postaje sve atraktivnija, jer njena cena i dalje može biti konkurentnija cenama komercijalnih dobavljača električne energije. Stručnjaci predviđaju značajan dugoročni rast tržišta malih vetrenjača.
Svetsko udruženje za energiju vetra (World Wind Energy Association (WWEA)) objavila je izveštaj o zabeleženom značajnom rastu za period 2023. godine. Prema ovom izveštaju podaci su sledeći:
- Tokom prve polovine 2023. godine instalirano je 38% više novih kapaciteta nego u istom periodu 2022.
- U periodu od juna 2022. do juna 2023. dodato je 100 gigavata, čime je ukupna snaga vetra dostigla 976 gigavata.
- Godišnja stopa rasta iznosi 11,4%.
- Očekivano je, do kraja 2023. da će biti instalirano najmanje još 110 gigavata novih kapaciteta.
- Očekivani ukupni kapacitet, do kraja 2023. godine je 1 milion megavata.
Razvoj sektora vetroelektrana u Srbiji
Komercijalni razvoj sektora vetroelektrana u Srbiji započeo je tokom poslednjih pet godina, mada su inicijalne studije i lokacijska istraživanja sprovedena i ranije. Povoljni regulatorni i finansijski okviri 2015. i 2016. omogućili su značajniji razvoj sektora. Konstrukcija velikih vetroparkova poput Čibuka 1, Kovačice, Alibunara i Košave, realizovanih uz podršku međunarodnih finansijskih institucija i komercijalnih banaka, predstavljala je značajan poticaj za dalje investicije. Istraživanja pokazuju da Srbija ima značajan vetrovni potencijal i pored izgrađenih kapaciteta. Osim Južnog Banata, perspektivna područja za razvoj vetroelektrana su istočna Srbija, Zlatibor i Pešterska visoravan. Do sada je na elektroenergetski sistem Srbije priključeno 8 vetroelektrana sa ukupnom instalisanom snagom od 398 MW. Paralelno sa proizvodnim kapacitetima u eksploataciji, u toku su projektovanja i razvoj vetroelektrana ukupne planirane snage od 4,2 GW.
Iskoristivost energije vetra ističe se kao brzorastući i rentabilni izvor električne energije. Osim što predstavlja održivu alternativu fosilnim gorivima, njena niska cena je čini sve atraktivnijom opcijom u globalnim energetskim strategijama.
Kao dugogodišnji brokeri u osiguranju, mi u EuroSolutionsu prepoznajemo sve veći značaj zaštite životne sredine i potrebu za obnovljivim izvorima energije, poput vetra. S tim u vezi, posebnu pažnju posvećujemo razvoju osiguranja vetroparkova, kao tehnološki kompleksnih struktura koje zahtevaju specijalizovan pristup osiguranju i dodatna razmatranja.
