U svetu osiguranja, incident poput sudara teretnog broda Dali sa mostom Francis Scott Key u Baltimoru može imati dalekosežne posledice koje se protežu daleko izvan neposredne štete. Ovaj događaj nije samo pitanje obnove fizičke strukture ili isplate odštete za gubitke, nego i primer kako jedan incident može izazvati širok spektar poremećaja, menjajući poslovno i životno okruženje u godinama koje dolaze.
Lančani efekti jednog incidenta
Urušavanje mosta Francis Scott Key u Baltimoru usledilo je kada je brod MV Dali izgubio kontrolu i udario u jugozapadni oslonac glavnog luka, 26. marta 2024. godine u ranim jutarnjim satima. Ovaj incident je izazvao trenutno blokiranje plovnog puta Patapsko, što je gotovo odmah zaustavilo skoro sav putnički i teretni saobraćaj kroz luku Baltimor. Direktne posledice kolapsa mosta dovele su do ljudskih žrtava, iako su inicijalni izveštaji ukazivali da u vozilima na mostu u trenutku rušenja nije bilo ljudi. Kasnije je otkriveno da su članovi osmočlane ekipe za održavanje bili na mostu u trenutku incidenta, četiri tela su izvučena, dvoje ljudi se vodi kao nestalo i pretpostavlja se da su mrtvi, a dvoje je spašeno iz reke.
Prvobitne procene su ukazivale da ekonomska šteta iznosi oko 15 miliona dolara dnevno usled prekida aktivnosti u luci. Istovremeno, most je bio ključni deo autoputa I-695, poznatog kao Baltimorski obilazak, i njegovo rušenje je izazvalo značajne saobraćajne poremećaje, zahtevajući preusmeravanje saobraćaja i dodatno opterećenje drugih puteva i mostova u regionu. Procenjeni godišnji promet od 11,5 miliona vozila, što iznosi oko 31.500 vozila dnevno, ukazuje na to koliko je most imao značaja u lokalnom i regionalnom transportu, kako za svakodnevni saobraćaj, tako i za pristup velikoj luci Baltimor.
Ekonomski efekti
Luka Baltimor je, kao jedno od najvećih uvoznih i izvoznih čvorišta na istočnoj obali SAD, u 2023. godini rukovala sa preko 52,3 miliona tona stranog tereta, vrednovanog oko 80 milijardi dolara. Ova luka je takođe vodeća luka za automobile i lake kamione već 13 uzastopnih godina, obrađujući oko 850.000 vozila. Stoga, efekat incidenta na ekonomsku aktivnost u luci utiče i na nacionalne i globalne lance snabdevanja. Kompanije koje se oslanjaju na brzu i efikasnu distribuciju roba kroz luku i preko Baltimorskog mosta suočavaju se s potencijalnim gubicima prihoda i poremećajima u lancima snabdevanja koji će se širiti.
Lokalni efekti
Transport i logistika: Baltimor je ključni logistički i distributivni centar, a most Francis Scott Key je važna saobraćajna arterija. Njegovo zatvaranje direktno pogađa transportne kompanije, kao što su Amazon, FedEx i UPS, koje koriste ovu rutu za brze isporuke.
Industrija i proizvodnja: Kompanije koje se oslanjaju na sirovine ili komponente koje prolaze kroz Baltimor mogu doživeti zastoje u proizvodnji i povećane troškove zbog potrebe za alternativnim transportnim rutama.
Nacionalni i globalni uticaj
Automobilska industrija: Baltimor je ključna tačka za uvoz i distribuciju automobila i lakih kamiona u SAD. Zastoji mogu uticati na nacionalnu dostupnost novih vozila i potencijalno podići cene.
Globalna trgovina: Kao jedna od najvećih luka na istočnoj obali, Luka Baltimor rukuje velikim količinama uvoznih i izvoznih tereta. Prekid aktivnosti u luci će uticati na međunarodnu trgovinu i logistiku, posebno za robu kao što su automobili, šećer, gips i kafa, utičući na cene i dostupnost proizvoda širom sveta.
Pored ekonomskih i poslovnih posledica, zatvaranje mosta utiče i na lokalno stanovništvo, koje se suočava sa dužim putovanjima i povećanim troškovima, što može imati negativan uticaj na kvalitet života i dostupnost usluga.
Implikacije na industriju osiguranja
Izjave vodećih analitičara, osiguravajućih kuća i reosiguranja o incidentu sa mostom Francis Scott Key u Baltimoru otkrivaju da su finansijske posledice značajne, a sektor osiguranja se priprema za izazovne procese procene štete i isplate odštete.
S&P Global procenjuje da bi ukupni gubici mogli dostići 3 milijarde dolara. Očekuje se da će osiguravajuće kuće i reosiguravači moći da upravljaju ovim gubicima bez većih posledica po svoje rejtinge, zahvaljujući snažnim performansama u prethodnim godinama (Insurance Journal).
AXA XL se navodi kao vodeći reosiguravač u prvom sloju reosiguravajućeg programa Međunarodne grupe P&I klubova, što ukazuje na njihovu centralnu ulogu u pokrivanju šteta (gCaptain).
Britannia P&I, jedan od članova Međunarodne grupe P&I klubova, potvrdio je da je brod Dali bio osiguran kod njih i da aktivno rade sa menadžmentom broda i relevantnim vlastima i regulatorima na razjašnjenju činjenica i profesionalnom rešavanju situacije (gCaptain).
Chubb Ltd je identifikovan kao vodeći osiguravač za polisu imovine mosta (Benzinga, Insurance Journal).
Ove procene i izjave ukazuju na to da će ekonomska opterećenja incidenta biti raspodeljena među mnogim učesnicima u osiguravajućem sektoru, što bi trebalo da ublaži individualni finansijski udar na svakog od njih. Ukupna šteta i dalje podleže preciziranju, ali je jasno da će procesi isplate i pravne rasprave koje ih prate biti složeni i potencijalno dugotrajni. Država Merilend ima pokriće za imovinu i prekid poslovanja do 350 miliona dolara, s franšizom od 50 miliona dolara. Dodatne polise za prekoračenje pokrića pokrivaju različite odgovornosti uključujući opštu i imovinsku odgovornost. Uprkos velikim iznosima, očekuje se da će osiguravajuća industrija upravljati ovim gubicima bez većih poremećaja, zahvaljujući snažnim rezultatima i povoljnim cenama u poslednjih nekoliko godina.
Kompleksna slika, dugoročni uvidi i mogući ishodi
Složenost zahteva za naplatu osiguranja se povećava zbog uključenosti više vrsta polisa i različitih osiguravajućih kuća. Ovo između ostalog uključuje i pomorsko osiguranje, osiguranje od odgovornosti, osiguranje imovine i osiguranje od prekida poslovanja. Koordinacija među osiguravajućim kućama i pravni aspekti koji prate svaku od polisa, mogu biti dugotrajan proces, posebno imajući u vidu iznose i pomenutu kompleksnost situacije.
Kroz ovaj incident jasno se identifikuje važnost sveobuhvatnog pristupa u upravljanju rizicima i osiguranju. Isto tako, jasno se vidi i potreba za kvalitetnom pripremom i razvojem strategija upravljanja rizicima, kao i adekvatnim osiguranjem koje može amortizovati udar ekstremnih događaja na infrastrukturu i društvo. Takođe, pokazuje se i kolika je važnost integracije različitih nivoa vlasti i privatnog sektora u rešavanju kriznih situacija, uz neophodnu transparentnost i preuzimanje odgovornosti u procesu obnove i naknade štete.
Neke od strategija za upravljanje ovako kompleksnim izazovima obuhvataju:
- Proaktivno planiranje i fleksibilnost: Kompanije, ali i javni sektor, treba da razvijaju planove za vanredne situacije koje uključuju alternative za kritične elemente infrastrukture poput mostova. Dodatno, fleksibilnost u lancima snabdevanja i sposobnost brzog preusmeravanja resursa igraju isto tako važnu ulogu u minimiziranju poremećaja.
- Diverzifikacija osiguranja: Ulaganje u različite vrste osiguranja može pomoći u pokrivanju različitih rizika koji se javljaju usled ovako kompleksnih događaja. Na primer, osim standardnog osiguranja imovine, ovaj incident jasno ukazuje na potrebu razmatranja osiguranja od prekida poslovanja, koje može pokriti gubitke prihoda tokom trajanja poremećaja prouzrokovanih incidentom.
- Tehnološka podrška: Korišćenje napredne tehnologije i analitike može pomoći kompanijama i osiguravačima da se bolje pripreme, da brže reaguju na incidente, procene štetu i efikasnije upravljaju zahtevima za naknadu štete.
- Saradnja sa javnim sektorom i državom: Koordinacija privatnog sektora i osiguranja sa vladinim agencijama je neophodan element za upravljanje ovako kompleksnim kriznim situacijama. Održavanje redovnog dijaloga i svest o posledicama na širu zajednicu koje utiču na sve aktere, mogu pomoći u brzom rešavanju pravnih pitanja i integraciji osiguranja kao modela upravljanja rizikom.
Iako su izazovi koji proističu iz takvih katastrofa ogromni, temeljnom identifikacijom rizika, pravilnim planiranjem, adekvatnim osiguranjem i efikasnom saradnjom, moguće je umanjiti njihov negativni uticaj i osigurati brži oporavak. Ujedno, kroz ovakve situacije, osiguravajuća industrija može demonstrirati svoju ulogu u stabilnosti i oporavku društva, pružajući ne samo finansijsku podršku već i stručno vođstvo u prevazilaženju kriza, na bazi akumuliranog iskustva i stručnih uvida u rizike, posledice i njihovu kvantifikaciju.