Nakon niza izazova sa kojima se susreće čitav svet – čvrsta inflacija, Covid 19, zaoštravanje monetarne politike, rat u Ukrajni, slab ekonomski rast… borba domaćih kompanija za opstanak na tržištu, neminovno se nastavlja. Ekonomski izgledi za 2024. godinu i dalje su slabi, sa rastom BDP-a koji će tek postepeno izaći iz zone recesije. Ovo će posebno biti slučaj u tri najveća sektora koji su doprineli oporavku od nelikvidnosti – građevinarstvo, trgovina, restorani/hoteli. Nastavak visoke nelikvidnosti očekuje se i u 2025. godini, usled tek umerenog poboljšanja ekonomskih i finansijskih izgleda.
Trend nelikvidnosti u 2024. i 2025. godini je raznolik, a zavisi od regiona posmatranja. Dok će se razvijene ekonomije suočiti sa porastom, u razvojnim ekonomijama u zavisnost od regiona, očekuje se blaži porast ili smanjenje. U zapadnoj Evropi, nelikvidnost će rasti treću godinu zaredom, sa povećanjem od 11% u 2024. godini. To znači da će se broj preduzeća koja su u nemogućnosti da otplate svoje dugove značajno povećati. Najveći porast očekuje se u Holandiji (+31%), Španiji (+28%) i Irskoj (+22%), zemljama koje su se već suočile sa značajnim izazovima u poslednjih nekoliko godina, uključujući pandemiju COVID-19, Brexit i rat u Ukrajini. Nemačka će takođe doživeti značajan porast nelikvidnosti (+13%), dok će Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo zabeležiti nešto umereniji rast (+7% i +10%). Umereno smanjenje nelikvidnosti u ovoj i narednoj godini, očekuje se u centralnoj i istočnoj Evropi, što će biti rezultat specifičnih slučajeva, poput Poljske i Mađarske.
Ekonomija u Srbiji i nelikvidnost
Izazov sa kojim se suočava srpska ekonomija godinama unazad jeste nelikvidnost. Bankarski sektor se suočava sa problematičnim kreditima, dok veliki trgovinski lanci i maloprodajni objekti, izmirujući svoje obaveze s odlaganjem od tri do čak devet meseci, utiču na zabrinjavajuću praksu nelikvidnosti u srpskoj privredi. Rokovi plaćanja za građane i preduzetnike često su kraći, ipak 79% izmiruje svoje račune na vreme, što je u skladu sa evropskim prosekom. U Srbiji je veliki broj nelikvidnih kompanija, od kojih Telekom Srbija kao jedna od većih, zauzima značajno mesto na listi. Neplaćanjem računa za struju stigli su čak na šesto ili sedmo mesto najvećih neplatiša na dužničkoj listi Elektroprivrede Srbije.
O kompleksnoj situaciji i stanju u privredi svedoči i broj privrednih društava u Republici Srbiji koji su prestali sa radom putem likvidacije. Prema podacima Agencije za privredne registre, sveprisutan je trend kontinuiranog tržišnog dinamizma. Tokom 2022. godine pokrenut je postupak likvidacije nad 5.921 firmom, a registarski je život završilo 5.766 društava. Tokom 2023. godine trend se nastavio, sa 3.956 pokrenutih likvidacija u februaru i 4.000 izbrisanih društava u aprilu. Na izmaku godine, decembra 2023. godine, Agencija je identifikovala 3.609 privrednih društava kod kojih su prisutni neodstranjivi razlozi za prinudnu likvidaciju.
Podaci Narodne banke Srbije od 31. januara 2024. godine, daju uvid u evidenciju 46.847 preduzeća i preduzetnika sa blokiranom sumom od 219.917.298.267 dinara na računima. Iznos blokade izražen u evrima predstavlja približno 1,87 milijardi evra. Od ukupnog broja blokiranih računa, 14.791 račun je blokiran duže od tri godine.
Upoređujući podatke sa krajem 2020. godine, uočljivo je da je broj preduzeća sa blokiranom sumom na računu marginalno porastao sa 40.273 na 46.847.
Međutim, struktura blokiranih računa pokazuje značajnije povećanje broja blokiranih računa preduzetnika sa 13.938 na 19.683. Ukupna suma blokade, do posmatranog perioda u 2024. godini, gotovo je identična sumi iz 2020. godine (220,86 milijardi dinara naspram 219,9 milijardi dinara).
Da bismo se suočili sa ovim izazovima, ključno je uspostaviti sveobuhvatnu strategiju koja će promovisati odgovorno poslovanje, transparentnost u finansijskim transakcijama i disciplinu u plaćanjima. Implementacija rigoroznih pravila plaćanja, uz sankcije za nepoštovanje rokova, predstavlja suštinsku komponentu ove strategije sa stanovišta države. Takođe je neophodno podsticati kulturu efikasnog upravljanja finansijama, kako bi kompanije bile svesne i odgovorne po pitanju svojih finansijskih obaveza.
Uspostavljanje finansijske discipline ne samo da će pružiti osnovu za održiv ekonomski rast i stabilnost, već će omogućiti srpskoj ekonomiji da efikasnije upravlja svojim resursima i ostvari svoj puni potencijal na globalnom tržištu.
Osiguranje naplate potraživanja
Prateći dinamičnost tržišta i uspešno poslujući na istom dugi niz godina, ispred kompanije EuroSolutions, u prilici smo da prepoznamo potencijalne rizike po određenu kompaniju i u mogućnosti da obezbedimo prilagođenu ponudu osiguranja svakom klijentu.
Strateški koraci za prepoznavanje, procenu i upravljanje rizicima s ciljem osiguranja stabilnosti i prosperiteta, su glavni elementi Osiguranja naplate potraživanja. Prvi korak u ovom procesu je temeljna analiza finansijske stabilnosti kompanija širom sveta. Savetovanje klijenata se preduzima kao drugi korak, kako bi se optimizovali ugovori i identifikovali rizični signali kod partnera. Naposletku, osiguranje naplate potraživanja pruža zaštitu od gubitaka u slučaju insolventnosti kupaca, pružajući klijentima potrebnu sigurnost za uspešno poslovanje.
Upravljanje rizicima nije samo nužnost već i ključni element konkurentnosti. Ovo dvostruko osiguranje, koje pruža informacije o pouzdanosti poslovnih partnera pre zaključenja poslova, ne samo da poboljšava transparentnost, već olakšava donošenje odluka od značaja.