U Srbiji, zdravstveni sistem se oslanja na kombinaciju javnih finansija i privatnih doprinosa. Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) ima glavnu ulogu u finansiranju zdravstva, uz dodatno finansiranje iz budžetskih izvora poput Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) i Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Preko 90% javnih troškova se finansira preko RFZO, dok se u Srbiji oko 69% ukupnih tekućih rashoda za zdravstvo finansira iz javnih izvora..
Zdravstveno osiguranje u Srbiji tesno je povezano sa statusom zaposlenja. Zaposleni dobijaju osnovno zdravstveno osiguranje na osnovu svog statusa zaposlenja, bilo da je reč o privremenom ili stalnom zaposlenju. Poslodavci su ti koji su odgovorni za redovno plaćanje doprinosa RFZO-u u ime svojih zaposlenih, što im omogućava pristup zdravstvenim uslugama. Penzioneri imaju zdravstveno osiguranje na osnovu doprinosa uplaćivanih ranije tokom njihovog radnog veka, dok se nezaposlene osobe moraju registrovati kod Nacionalne službe za zapošljavanje kako bi ostvarile pravo na zdravstvene beneficije.
Uspostavljanje i obezbeđivanje univerzalnog zdravstvenog paketa predstavlja globalni izazov u kom ni Srbija nije izuzetak. Univerzalno pokriće bi podrazumevalo da zdravstvene usluge moraju biti dostupne većini građana, bez obzira na njihov nivo prihoda. U Srbiji ovo je dodatno otežano faktorima poput starenja stanovništva, globalne ekonomske recesije, migracionionim obrascima i pitanjem fiskalne održivosti, što su izazovi koje dele i druge zemlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u evropskom regionu.
Srebrni cunami u Srbiji
Glavni faktor zdravstvene deprivacije je treća demografska tranzicija poznata i kao starenje stanovništva. Promene ostvarene poslednjih decenija, posebno krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka, ukazuju na to da je Srbija bila izložena veoma intenzivnom starenju stanovništva. Proces demografskog starenja stanovništva manifestuje se niskim učešćem mladih i visokim i kontinuirano rastućim udelom starih u ukupnom stanovništvu. Prema podacima prikupljenim u popisu stanovništva 2022. godine, udeo lica starih 65 i više godina znosi 22,0%, dok tek 14,4% čini mlado stanovništvo do 15 godina. Ovaj tip demografskih promena predstavlja jedinstvene izazove za finansiranje zdravstva i pružanje zdravstvenih usluga.
Rashodi za zdravstvenu zaštitu izraženi u dolarima po glavi stanovnika su rasli i kasnije oscilirali, naročito u periodu 2000–2016. Srbija, u poređenju sa zemljama EU, nekim zemljama van EU i prosečnom potrošnjom u zemljama EU, izdvaja prilično skroman apsolutni iznos sredstava za zdravstvenu zaštitu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), tabela prikazuje sledeće podatke o zdravstvenim rashodima u R.Srbiji:
Trend ili potreba
Svest o benefitima ugovaranja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i po zaposlene i po kompanije u Srbiji je znatno porasla. Pored velikih kompanija, naročito onih razvijenih i sa većim brojem zaposlenih, možemo uvideti porast svesti i kod rukovodećih struktura malih i srednjih preduzeća, gde je ovaj trend uzeo maha.
Iako je 2022. godina bila godina konstantnog rasta u učešću u ukupnoj premiji, broj ugovora i broj osiguranika dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, prema podacima Narodne banke Srbije u prva tri kvartala 2023. godine, značajno je porastao u odnosu na isti period prethodne godine. Više o detaljima i statističkim podacima možete pročitati u našem prethodnom članku https://eurosolutions.rs/blog-o-osiguranju/koliko-kosta-vase-vreme/ .
Ugovaranje privatnog zdravstvenog osiguranja za zaposlene predstavlja korak ka rešavanju kompleksnih izazova finansiranja zdravstvene zaštite u Srbiji. Dok se suočavamo sa potrebom za sveobuhvatnim reformama zdravstvenog sistema, prioritetom zdravlja stanovništva i modernizacijom informacionih sistema, kompanije moraju biti spremne da prepoznaju važnost pružanja dodatne sigurnosti svojim zaposlenima.