Zašto je svako vreme dobro vreme da razmislite o osiguranju
Početkom jula, tačnije 2. jula obimne i intenzivne vremenske nepogode zahvatile su veći deo Srbije. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje na grmljavinske oluje sa jakim pljuskovima, olujnim vetrom i gradom. Najteže pogođeni su bili centralni, istočni i južni delovi zemlje. U kratkom roku, palo je i više od 60 milimetara kiše, što je prosek za mesec dana. Nevreme je pomenutog dana paralisalo funkcionisanje u pojedinim delovima zemlje i izazvalo veliku materijalnu štetu na objektima, vozilima i privredi. Štete se još uvek procenjuju, a nakon što je situacija stabilizovana, javlja se pitanje ko u ovakvim slučajevima ima pravo na odštetu?
Kako se osigurati
Da li su država, grad ili opština oni koji će biti „odgovorni“ za sanaciju štete na automobilima uništenim padom drveća ili uništene objekte poplavama? Ili se oštećeni ipak moraju osloniti na preventivne mere koje su sami preduzeli?
Vrednost alternative
Kao i do sada, i nakon ovih nepogoda očigledno je da je osiguranje odlučujući alat za upravljanje rizicima. Sve veći je akcenat na rizicima povezanim sa klimatskim uslovima, a polise osiguranja koje pokrivaju štete izazvane prirodnim nepogodama postaju sve važnije, ne samo za osiguranje imovine već i za očuvanje ekonomske stabilnosti. U sličaju julskih nepogoda, bilo da se radi o životu, imovini ili poljoprivredi, pravo na odštetu imaće samo oni koji su ugovorili polise osiguranja koje štite od posledica nevremena.
Osiguranje imovine i kasko
Iako od suštinske važnosti za vlasnike motornih vozila u Srbiji, naročito u situacijama vremenskih nepogoda koje mogu izazvati značajnu štetu, u julu 2024. godine, mnogi vlasnici vozila su se suočili sa nepredviđenim troškovima usled šteta izazvanih olujama, gradom i poplavama. Procenjuje se da je preko 20.000 vozila u Srbiji u tom periodu pretrpelo neki vid oštećenja usled vremenskih nepogoda, a prema podacima osiguravajućih kuća, više od 70% zahteva za nadoknadu štete odnosi se na štete izazvane olujama i gradom. Ukupni troškovi šteta na vozilima pokriveni kasko osiguranjem, procenjeni su na preko 500 miliona dinara. Iako se nažalost vremenske nepogode ne mogu izbeći, njihove finansijske posledice se itekako mogu ublažiti. U tom slučaju, sklapanje odgovarajuće polise osiguranja od izuzetne je važnosti.
Kasko osiguranje je vrsta osiguranja koja pruža zaštitu za motorna vozila od različitih rizika, uključujući štete koje nisu pokrivene obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti. Za razliku od osnovnog osiguranja, koje pokriva štetu nanetu trećim licima, kasko osiguranje pokriva štetu na samom vozilu osiguranika, u koje spadaju i štete izazvane vremenskim nepogodama. Iako tržište kasko osiguranja beleži rast, Srbija beleži relativno nizak procenat kasko osiguranih vozila, manje od 10%, u poređenju sa zemljama Zapadne Evrope.
Ukupna premija kasko osiguranja u Srbiji 2023. godine iznosila je nešto više od 16 milijardi dinara, dok su najčešći rizici koji su pokriveni kasko osiguranjem i za koje su podnošeni zahtevi za nadoknadu štete - saobraćajne nezgode (oko 60% svih zahteva), krađa (oko 20%) i prirodne nepogode (oko 10%).
Osiguranje od štete u poljoprivredi
Iako je poljoprivreda jedan od značajnijih faktora ukupnog privrednog ambijenta u Srbiji, osiguranje te vrednosti je i dalje na relativno niskom nivou, posebno imajući u vidu nivo štete koji usevi mogu da pretrpe. Iznos štete je predmet diskusije, ali od našeg prethodnog osvrta na to pitanje, između „superćelijskih“ oluja 2023. i ovog jula, malo se šta promenilo. Kao najveći problem neosiguravanja poljoprivredne proizvodnje, i tada, i danas, navodi se nedovoljna informisanost proizvođača, kao i slabo poverenje u sam proces osiguranja i adekvatne naplate štete, ukoliko do nje dođe.
Osiguranje imovine građana
Odgovorno upravljanje imovinom od strane građana zahteva i primerenu zaštitu od niza rizika, uključujući požar, udar groma, eksploziju, oluju, grad, poplavu i bujicu, izliv vode iz instalacija, provalu, razbojništvo, oštećenje stakla i druge nepredvidive događaje. Prema statističkim podacima, osiguranje imovine beleži stabilan rast, te prema izveštaju Narodne banke Srbije, godišnji rast premija osiguranja imovine u periodu od 2022. do 2023. godine iznosio je oko 13%. To svakako ukazuje na povećanje svesti o važnosti osiguranja imovine među građanima i privrednicima u Srbiji.
Još jedna oluja je iza nas. Iako se osiguranje bavi neizvesnim događajima u budućnosti, nove oluje sa sličnim posledicama su izvesne. Taj raskorak između teorijskog i praktičnog rizika predstavlja prostor za svakog od nas da se zamisli nad opcijama umanjenja rizika i zaštite i izabere najbolje rešenje za sebe.
EuroSolutions je na raspolaganju da stavi svoju ekspertizu u proceni rizika i kreiranju adekvatnih rešenja u službu osigurane budućnosti.