Kakav je lokalni trend sajber bezbednosti?
Sve bliži 2024. godini, možemo reći da iza sebe ostavljamo jednu od izazovnijih godina, kako za stručnjake na polju sajber bezbednosti, tako i za korisnike. Sa jasnom percepcijom da sajber scena može postati samo kompleksnija i izazovnija, moramo primetiti značajan napredak u industriji sajber bezbednosti. Organizacije postaju svesnije sajber pretnji i važnosti ulaganja u jače mere bezbednosti koje nesumnjivo preduzimaju, profesionalci iz ove oblasti razvijaju inovativna rešenja za borbu protiv novih pretnji, a saradnja između vlada, preduzeća i akademske zajednice beleži rast.
Prema Nacionalnom indeksu sajber bezbednosti (NCSI), koji meri nivo sajber bezbednosti u državama širom sveta, Srbija se trenutno nalazi na 51. mestu, sa ukupnim skorom od 0.516. Iako se statistika značajno promenila u odnosu na prethodne godine, Srbija je već neko vreme intenzivno na testu razvijenosti sajber bezbednosti.
2020. godine Grad Novi Sad i nekoliko drugih javnih službi unutar sistema JKP „Informatika” postali su žrtve ozbiljnog hakerskog napada. Nepoznati hakeri zahtevali su visoku otkupninu u bitcoinima kako bi dekriptovali ključeve i pustili u rad zahvaćene sisteme. Ovo značajno oštećenje informatičke infrastrukture grada imalo je ozbiljne posledice, uključujući onesposobljavanje gradske video nadzorne mreže, onemogućavanje pristupa e-pošti za zaposlene u gradskim službama i prekid rada naplatnih mesta na šalterima „Informatike”. Ovaj incident vodi se kao jedan od najvećih hakerskih napada u Srbiji otkad su uvedene savremene informacione tehnologije.
Iste godine u mesecu aprilu, sa početkom pandemije COVID-a 19, dogodio se incident kada je došlo do propusta u vidu dostupnosti baze podataka zdravlja stanovništva. Tom prilikom su na portalu jedne od zdravstvenih institucija u Beogradu, u dužem vremenskom periodu, sveprisutnom auditorijumu na internetu, bili dostupni korisničko ime i šifra građana. Usled dužeg trajanja dostupnosti podataka stranica je čak bila indeksirana od strane Google-a.
Evolucija pretnji i novi izazovi
Sa počekom invazije Rusije na Ukrajinu, 2022. godine u Srbiji je elektronskim putem stiglo preko 10 lažnih dojava. Samo u nekoliko navrata pretnje su bile usmerene ka Aerodromu „Nikola Tesla“ i avio kompaniji „Air Serbia“. Još šest lažnih dojava o bombama u Beogradu usledilo je u kratkom vremenskom periodu, u kojima su mete bila tri tržna centra, dva studentska doma i Zoološki vrt. Prema operativnim saznanjima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, pretnje su upućene sa teritorija jedne od evropskih zemalja i Ukrajine i okarakterisane su kao sajber terorizam.
Stvarnost tržišta u razvoju govori u prilog rasta potražnje za sajber osiguranjem, te prema izveštajima svetske kompanije za osiguranje i reosiguranje „Swiss Re”, stope sajber osiguranja porasle su za 30 do 40 odsto u 2021. godini, a očekuje se da će porasti za čak 50 procenata.
Iako je Srbija preduzela niz mera za poboljšanje sigurnosti u sajber svetu, uključujući usvajanje Zakona o elektronskoj komunikaciji i poštanskim uslugama, osnivanje Nacionalnog CERT-a (Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika) i pokretanje kampanja za podizanje svesti o sajber bezbednosti, i dalje postoji mnogo toga što se može učiniti na polju poboljšanja sajber bezbednosti u zemlji.